Pad Berlinskog zida 1989. godine promenio je svet. Bipolarna podela sveta nestala je, a zapadni kapitalizam je zagospodario većinom planete Zemlje. U poslednjoj četvrtini veka, najuspešnija ekonomska priča se odvijala ni manje ni više nego u Poljskoj. Poljsko ekonomsko čudo je promenilo temelje države koja je vekovima bila žrtva svojih istočnih i zapadnih suseda, ali je takođe pružilo putokaz drugim zemljama u tranziciji kako prevladati zaostalost ekonomije i ostvariti prosperitet svih društvenih slojeva, bez presedana.
Od 1945. godine, sovjetski planeri su prisiljavali Poljake da se koncentrišu na rudarstvo, poljoprivredu i neke teške industrijske grane poput brodogradnje – donekle ironično jer su prve pobune nad komunističkim vlastima izbile upravo u brodogradilištu u Gdanjsku. U vreme kada je režim pao, Poljska nije proizvodila bukvalno ništa što je spoljni svet želeo da poseduje ili da kupi, a poljska radna snaga nije imala potrebne veštine. Vrlo malo zemalja se suočilo sa tako lošim ekonomskim izgledima.
Značajno je da se poljski rast zasniva na stručnom znanju, preduzetništvu i napornom radu, a ne na prirodnim resursima Ili kreditiranju. S druge strane, Srbija ima neverovatnu geostratešku poziciju, kao i dobro obrazovane i obučene stručnjake. Logično je onda zapitati se koji su izvori i osnove na kojima se temelji poljsko ekonomsko čudo?
Prvi razlog je da su Poljaci od samog početka znali u kom pravcu žele da idu. Tokom procesa tranzicije, Poljaci su usvojili zapadne institucije, pravila i društvene norme koji čine suštinu ekonomskog prosperiteta kao što su vladavina prava, nezavisna monetarna politika, jaka konkurencija, slobodni mediji i demokratski politički sistem.
Drugi razlog je što su Poljaci poboljšali kvalitet i obim svog obrazovnog sistema. Danas svaka druga mlada osoba u Poljskoj studira na univerzitetu, a to su cifre na nivou iznad proseka EU. 1989. godine, samo jedna mlada osoba od deset je išla na fakultet. Uprkos relativno niskim izdvajanjima za obrazovanje, mladi Poljaci su dobro obrazovani.
Treći razlog je poboljšana preduzetnička klima, nastala jer je Poljska preduzela neophodne reforme. Na kraju, jak državni nadzor i mali rizik pomogli su održavanju korisnog bankarskog sektora. Poljaci su doneli ispravne i važne odluke.
Kao rezultat svega ovoga, poljski ekonomski rezultati su impresivni. Otkako je Poljska pristupila EU 2004. godine, ekonomija je rasla godišnjom stopom od 4%, što je među najbrže rastućim stopama na starom kontinentu. BDP po glavi stanovnika premašio je 10 hiljada evra.
Srbija je na putu tranzicije već predugo. Razlozi? Želeli bismo da mislimo da nas svi sputavaju. Da li je zaista tako? Da li je sve naša greška? Istina je da su neki od zahteva na putu ka ekonomskom čudu suviše teški i / ili suviše skupi. Ali, koliko stvarno koštaju preduzetništvo, usvajanje poslovnih normi, naporan rad i pre svega donošenje pravih odluka? Sa našim geostrateškim potencijalom, dobro obrazovanim radnicima, tehnologijom i prirodnim resursima, ako bismo samo doterali našu poslovnu etiku i uložili mnogo više u predstavljanje, proizvodnju i prodaju naših proizvoda i usluga svetu, mogli bismo biti na putu ka našem vlastitom ekonomskom čudu!