(Zlo)upotreba antibiotika

Zloupotreba i neadekvatna upotreba antibiotika postala je globalni problem. Ovo je naročito primetno u upotrebi antibiotika u Srbiji. Prema nekim statističkim podacima, oko 1.500 doza na 1000 ljudi godišnje se koristi u Srbiji, dok je u skandinavskim zemljama ta cifra nekoliko puta niža – 200 do 300 doza na 1000 pojedinaca. Svaki dan u Srbiji 29 stanovnika na 1000 uzima antibiotik. Uznemiravajuće činjenice, zar ne? 80% antibiotika, najčešće penicilina i cefalosporina, propisuje se kroz primarnu zdravstvenu zaštitu. Pedijatri su često pod velikim pritiskom roditelja koji su veoma iznenađeni i razočarani ako ne dobiju antibiotik, nesvesni da je uzrok zapaljenja gornjeg respiratornog trakta kod dece najčešće uzrokovan virusom na koji ovi lekovi ne deluju. Oni ne shvataju da zapravo prekomerna i nepotrebna upotreba antibiotika dovodi do razvoja sojeva bakterija otpornih na terapiju. Stoga, bez obzira na preporuke i savete lekara, roditelji često idu u apoteku, insistirajući na tome da dobiju antibiotik, jer „znaju, to je pomoglo prošli put“. Na pitanje kada ? odgovor je često „poslednji put, prošlog meseca“. Kao da su u pitanju bombone! U slučaju neadekvatne upotrebe antibiotika, ne samo da nema poboljšanja, već može doći do raznih loših posledica. Antibiotici takođe ubijaju „dobre“ bakterije na površini kože i sluzokoža, one koje štite telo od drugih patogenih mikroorganizama, uzročnika bolesti. Takođe, mukozna membrana ostaje nezaštićena, a put se otvara za oportune infekcije. Pojedinci, čim dođe do poboljšanja nakon dan ili dva, imaju tendenciju da prestanu da koriste antibiotike. Nedovoljno zaceljeni, time samo dodatno otežavaju situaciju, jer će već za nekoliko dana biti u potrazi za drugim antibiotikom, jer prethodni nisu pomogli. Ako ne promenimo naše navike, u opasnosti smo da ostanemo bez adekvatnih antibiotika, jer se bakterije polako ali sigurno prilagođavaju postojećim antibioticima. Prema tome, antibiotici su isključivo za bakterijske infekcije, nakon što lekar utvrdi antibiotogramom šta je odgovarajuće, a i onda u naznačenoj dozi i trajanju. U suprotnom, ima više štete nego koristi, ne samo za pojedinca, već i za celo čovečanstvo. Zbog toga moramo ozbiljno shvatiti prevenciju, što znači: zdraviji način života, bolje higijenske navike, fizička sprema, zdrava i uravnotežena ishrana, kao i unos jednog ili više iz širokog spektra dijetetskih suplemenata (cink, vitamin C, različiti oblici multivitaminskih preparata) koji su danas široko rasprostranjeni i dostupni.