Nije tajna da se praznične tradicije u svetu, pa i na samom evropskom kontinentu, veoma razlikuju. Pored toga što Božić ne slave svi istog dana, svaka zemlja pored samog praznika slavi i svoju tradiciju, svoju kuhinju…
Dok se na primer u Srbiji i Bugarskoj lomi česnica i Božićni post kruniše pečenjem, u Poljskoj i Rusiji se u čast dvanaest apostola na božićnu trpezu iznosi dvanaest različitih jela. Francuska Božićna večera (réveillon) pored ćuretine podrazumeva i ostrige, jastoga, puževe, guščiju džigericu i otmeno francusko vino. Nasuprot njima, Skandinavci svoje vino kuvaju (Glögg) dodajući mu badem i bobičasto voće. Portugalci na primer služe gulaš ili sušeni bakalar sa hobotnicom i povrćem, a gozba se završava porcijom sutlijaša ili slatkim prženim testom „Sonho de Natal“ (Božićni san). Još jedan varijatet u božićnom kuvaru nalazimo u Luksemburgu, gde domaćica na sto iznosi krvavice sa pireom i sosom od jabuka.
Kada pomislimo na Božić, obično nam ne padaju na pamet Afrika i Azija, pri čemu je u nekim od zemalja ovih kontinenata Božić priznat i kao službeni praznik. U Egiptu se slavi 7. januara uz pecivo „Zalabya“ i riblji specijalitet „Bouri“. Ovo se objašnjava ogromnim uticajem zapadnih medija, kao što je to slučaj i u Indiji, zemlji Hindusa, gde se Božić naziva “Bada din”, što znači “veliki dan” i tada Deda Mraz donosi poklone, a učenici imaju božićni raspust. Iako u Japanu Božić nije službeni praznik, lik Deda Mraza se svuda pojavljuje, a Badnje veče se slavi kao praznik ljubavi, praznik za parove, pri čemu se voljenoj osobi uručuje poklon.
Bez obzira da li u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji ili Australiji, svaka zemlja ima svoju tradiciju, svoje običaje. Naposletku se može reći da je Božić svuda praznik ljubavi i da ga svi slavimo sa svojim voljenima, a pošto za trpezu sedamo sa najbližima, pred kojima se ne ustručavamo previše, u prazničnom periodu često dolazi do prekomerenog unosa hrane i alkohola, a samim tim može doći i do zdravstvenih problema.
Da bi se svarila hrana koju ste upravo konzumirali, Vaše telo šalje više krvi u digestivni trak, što znači manje krvi za transport kiseonika i hranljivih materija u druge delove tela, pa osećamo pospanost i vrtoglavicu. Unos hrane podiže šećer u krvi, pri čemu se oslobađa višak hormona insulina i telo dobija energiju. Ukoliko pojedete više nego što je Vašem telu potrebno, osetićete kratak energetski skok, nako čega vrlo brzo sledi pad. Pošto Vašem telu nije potrebna sva ta energiju kao gorivo, ono počinje da je skladišti u obliku masti. Ako na sve to dodate još i alkohol, verovatno nećete lepo spavati, a kada se probudite, imaćete osećaj da gladujete, jer je pankreas radio prekovremeno kako bi obradio svu tu hranu i piće, a kao kao nuspojava javljaju se i glavobolje.
DOX-ov stručni tim preporučuje da se tokom praznika redovno hidrirate mineralnom vodom i zelenim čajem, koji će pokrenuti proces detoksikacije Vašeg organizma, pri čemu je potrebno telu obezbediti odmor i san. Isplanirajte svoje vreme, kako bi se pored slavlja našlo mesta i za oporavak. Neophodno je nadoknaditi minerale i vitamine putem dijetetskih suplemenata ili hranom bogatom nutrijentima (banane, spanać, orašasti plodovi…).
Bez obzira kako, kada i gde slavili božićne praznike i koje tradicije negujete u svojoj porodici, želimo da Vam pomognemo da živite zdravo i želimo Vam srećne praznike!
2018